Rad sa 50+ polaznicima kurseva engleskog jezika

Kako je engleski jezik postao jedan od osnovnih zahteva skoro svakog radnog mesta i s obzirom na to da se starosna granica za odlazak u penziju stalno podiže, sve je veća potražnja za kursevima engleskog jezika od strane starijih polaznika.

Rad sa 50+ polaznicima kurseva je izazov za predavača koji, najverovatnije, nije imao adekvatnu metodološku obuku za ovu starosnu grupu tokom studija i uspeh obuke će uglavnom zavisiti od iskustva i predanosti predavača da nauči nešto novo.

Iskustvo predavača nauči da je glavna kočnica u učenju strah polaznika – strah od neuspeha, strah da taj neuspeh možda dokazuje njihovu opadajuću moć razumevanja, snalaženja i učenja nečeg novog. Verovatno se taj strah javio i pre kursa u vidu sve zahtevnijih šefova i mladih kolega koji, izleda, sa lakoćom obavljaju te iste zadatke. Takođe, taj strah je često zamaskiran – neki polaznici ne dolaze redovno na časove, neki izledaju stalno nezadovoljni i ironični, nekima je teško „izvaditi reč iz usta“. Retko koji polaznik će pred svima priznati svoju pravu brigu. Neiskusan predavač na ovakvo ponašanje reaguje svojim strahom koji je takođe zamaskiran – neki predavači zauzimaju distanciranu ja-sam-najpametniji poziciju i nose masku autoriteta, neki „upadaju“ u vrtlog početne nelagode polaznika i tako ne ostavljaju utisak autoriteta u svojoj oblasti, a neki jednostavno daju otkaz i zaključe da je posao predavača nešto što nikada nisu ni želeli. Retko koji predavač će priznati svoju pravu brigu.

Motivacija je veoma bitan faktor u savlađivanju bilo koje vještine i sticanju znanja i najbolje je da bude unutrašnja, da dolazi od samog polaznika i da ne zavisi od spoljnih stimulansa. Nažalost, takvu vrstu motivacije sve manje srećemo jer su naši polaznici „zatrpani“ informacijama koje se međusobno takmiče za prioritet. Manifestacije nedostatka motivacije često srećemo u vidu „zaboravljanja“ domaćih zadataka, nerealnih očekivanja polaznika da im predavač „ulije“ znanje bez njihovog truda, itd.

Ne sme se ni zaboraviti da su naši stariji polaznici učeni u školama sasvim drugačijim metodama od današnjih, da nisu naviknuti na šarene knjige i testove koji često ne testiraju samo znanje jezika. Iz tog razloga, potrebno je objasniti nastavni pristup i metode, te logiku kojom se vode moderni udžbenici. I iznad svega, neophodno je strpljenje koje predavač mora pokazivati i verbalno i neverbalno. 

Ne treba zanemariti ni potrebe polaznika za dobro osvetljenom prostorijom, radnim materijalom koji ne bi trebalo da bude pisan fontom manjim od 14, kao i zvučno što izolovanijom radnom prostorijom.

Predavač koji radi sa polaznicima 50+, dakle, najpre ima zadatak da ukroti strah i očuva motivaciju polaznika. On mora da odaje utisak da poznaje strah i njegove maske  tako što će polaznicima unapred reći kakva će osećanja iskusiti na tom kursu, da će dosta grešiti, kao i  da su greške bitne dijagnostičke alatke. Mora najpre stvoriti povoljnu klimu za učenje. Iskusan i uspešan predavač takođe zna da polaznici 50+ imaju ogromno životno iskustvo, znanja i veštine koje on često nema i da svi zajedno imaju jedinstvenu priliku da podele sve to. Pri stvarnom učenju, ne uče i ne napreduju samo polaznici, već i predavač. Upravo taj reciprocitet i ta interakcija čine da polaznik oseća da je poštovan kao ličnost, da nije samo pasivni primalac informacija.  Potrebno je naglasiti da su veštine, znanja i iskustvo koje polaznik već ima veoma bitne i da je znanje engleskog jezika nadogradnja, način da polaznici još više realizuju svoj potencijal. Tek kada se svrha učenja jezika uveže sa životnim smislom, stvarno učenje može da počne.

Milena Zečević Mićić