Koliki je vaš EQ?

Na ovom blogu , na stranici posvećenoj preporučenim knjigama nalazi se i Emocionalna inteligencija  Danijela Golemana. Verujem da svaki prosvetni radnik i roditelj treba da pročita ovu knjigu i u njoj nađe smernice, koje se na žalost, još uvek ne daju u našim školama.

Odavno je primećeno da visok količnik inteligencije (IQ) nije garancija ni uspeha ni sreće u životu. Škola bi, kao vaspitno-obrazovna ustanova, trebalo da nas nauči baš ovome, ali iz nekog razloga to je ono čime se škola najmanje bavi. U školi smo, uglavnom, da razvijemo svoje kognitivne sposobnosti. Šta je sa emocijama, veštinom komunikacije? Gde to deca da nauče, osim ako nisu prirodno nadarena?

Deca se često žale da je škola dosadna, da ih ne uči ni čemu što im može zaista pomoći, kao da, bolje rečeno, nema nikave veze sa njima. Vrlo često nam sugerišu da ne žele da uče predviđeno gradivo prepuno podataka, koje i ionako mogu veoma lako naći na internetu. 

Kao razlog slabog uspeha u školi psiholog bi mogao da vam navede nemotivisanost, slabu koncentraciju ili nemogućnost učenika da kontroliše svoje emocije. Upravo pomenute sposobnosti predstavljaju deo onoga što se naziva emocionalna inteligencija (emotional intelligence).

Na ovom blogu postoji i stranica posebno posvećena emocionalnoj inteligenciji, gde možete i testirati vaš EQ (http://inspiringenglish.blogspot.com/2012/04/rate-your-emotional-intelligence.html).  Testovi se sastoje od pitanja u vezi sa vašim tipičnim emotivnim reakcijama u datoj situaciji.

Dobra vest je da količnik emocionalne inteligencije (EQ) možemo mnogo poboljšati radom na razvoju veština od kojih ćemo pomenuti: samosvest (self-awareness) – prepoznavanje i imenovanje osećanja, shvatanje veze između misli i osećanja, upravljanje osećanjima (managing emotions) – pronalaženje načina da se rastumače bes, strah, tuga i kako da se kanališu,

empatija (empathy) – razumevanje tuđih osećanja i briga, načina da pažljivo slušamo, a da nas ne ponesu negativne emocije onoga kome želimo da pomognemo, rešenje konflikata (resolving conflicts) – kako se inteligentno boriti sa vršnjacima, roditeljima, profesorima, samopouzdanje (self-confidence) –kao izložiti sopstvene brige i osećanja bez ljutnje i pasivnosti, smanjenje stresa (stress reduction.)

Istina je da se neki ljudi rađaju sa visokim EQ –om i njih ćemo lako prepoznati. To su oni napopularniji dečaci u devojčice u školi, oni, koji, kako nam se čini, imaju „sreće u životu“. Čak nam se, ponekad, čini da oni tu popularnost nisu zaslužili jer nisu, možda, ni najpametniji, ni najlepši, ni najobrazovaniji, ni u bilo kom drugom smislu najbolji. Malo ko zna da oni su tu „sreću“ „zaslužili“ svojim veštinama, koje svako može uz manji ili veći trud da razvije.

Mnoge škole u svetu su prihvatile rad na ovim sposobnostima kao obavezan deo nastavnog plana i programa i istraživanja kažu da su deca iz tih škola postala odgovornija, samopouzdanija, motivisanija za učenje, popularnija i otvorenija, spremnija da pomognu i društvenija, da bolje razumeju druge, da su u saglasnosti sa sopstvenom ličnošću, demokratičniji. Sve u svemu –SREĆNIJI!

Tek kada nam u učionici budu deca sa kojima se radi na razvijanju emocionalne i socijalne inteligencije, možemo ih nečemu naučiti.

„ Spoznaj samoga sebe“, vrhunska je mudrost. Nema obrazovane i istinske pametne ličnosti kojoj su misli i osećanja gospodari.

Milena Zečević Mićić